Dnevnik jedne čitateljice – 3. dio – Naš dida i ja
od PrimoštenPlus I.P.
Slični članci
Nedavno sam išla prominiti misto boravka, iz Šibenika u Primošten. Eto sad sam skoro pa vaša. No nije to smisao ove priče. Glavna uloga,zasluženo pripada mome svekru.
Kako bi se ja napokon ozakonila na primoštenskoj adresi morali smo u grad povesti i dida. Svekar ili did kako ga mi zovemo ima 80-ak godina, malo je možda nagluh, malo i slabije vidi, ali mu je um bistar k’o zora najsvitlija. Il’ sam ja bar tako mislila dok se vitar nije okrenija.
Dakle u autu smo muž, dica, dida i ja. Dica su fala Bogu zaspala već na izlazu na magistralu (moram zapamtiti da je to odlična ideja u one dane kad im je potrebna doza egzorcizma, samo ih potrpam u auto i vozaj dok ne zaspu). Uglavnom did je načeja temu odlazaka u kafiće. Kaže on svome jedincu: “Slušaj ti mene, nije za tebe više hoditi po kafićima, ja sam isto hodija i amo i tamo dok se nisam ženija. E ! A onda su došla i dica i nema više balambrati i šolde ostavljati po birtijama.”
Ja se sve slatko smijem, eto neka mu je otac reka da ne ispadne da samo ja kvocam. A kaže ovaj moj njemu: A šta bi triba? Zatvoriti se doma, ne viditi nikoga i s nikim ne govoriti. Pa i žena mi ide u kafiće i dica, to je tako u današnje vrime.
O kvragu di si sad to spomenija, evo još jedan razlog zašto nevista ne valja, em idem u kafić, em dicu vodim sa sobom, lipo ih odgajam. Aj muči majke ti.
I nastavljaju njih dvojica. Kaže did. A ča nisi u poje poša, i tamo ti je lipo i uvik sretneš nekoga za rič dvi prominiti. Oču ćale, nemam ja svoga posla, vama starima to je zabava, vi u penziji nemate šta raditi nego ići u polje i tamo dane gubiti. Evo sad te ja pitam. Šta ti još ne držiš doma onu crno bilu televiziju, šta si kupija onu u boji? Svit ide naprid, nije sve kako ti misliš da triba biti.
Jeli magarac jedan ?! A šta ti misliš da sam ja blesav, konzervativan, znam ja šta su ti i muško i žensko, golo i obučeno i peder i lizbekice. A šta misliš dok sam naviga da nisam sve vidija. Ali je uvik bilo i bit’ će kad se oženiš da stojiš doma, sa dicom i ženom. Triba znati kad je proša kurbin pir. E!
Mislim se ja bravo dide, red je red i neka on trubi svoje, al’ si mu lipo opiva.
I tako u ciloj toj priči stigošmo mi na policiju. Ovaj moj osta vani s uspavanom dicom, a dida i ja stali u red čekati. Tek tad sam ja shvatila da bez obzira šta je dida vitalan stasom i umom, svejedno nije osta imun na nestrpljenje. Uzvrtija se dida, uzvrpoljija, pa počeja nabrajati. Dobro, kontam u sebi, lukava si ti stara moja, dobro si sila 3 stolice dalje od njega. Neće valjda niko skužiti da smo skupa.
A ča su ‘vi došli, pari da su se došli grijati pa odugovlače. A mala, ćemo poći ća? Gleda u mene, ja gledam okolo, pravim se da nije meni reka. Ajde dide izdrži još malo, pa da ne moramo opet dolaziti, mantram ja u sebi. A did nastavlja. A ća više pišu i potpisuju. Aaaaa majketi Božje. (Evo ga sad i piva, a jo meni.) I sve to glasom od nekoliko decibela. Brže bolje šaljem poruku onomu mome blesanu da ga dođe smiriti, malo utišati, a on na vrata pa se kesi.
Obilo mi se o glavu šta sam dida hvalila kako mu je opiva u autu. Aaaa Bože pomozi, evo još malo, aj dida ugasi se, samo da nas još ne potiraju. I nakon sata čekanja i didovog naricanja i moga pravljenja da nismo skupa, došli smo na red. Ona teta na pultu gleda me priko naočala vjerovatno misleći šta sam ga dovela. Ajde ženo shvati da nisam mogla bez njega. Dala nam je taj papir da potpišemo, did se potpisa, ja se potpisala, teta sve zaštambiljala. Na kraju joj ja poslala pogled zahvale i molećivosti da skuža ako je dida bija neugodan, takav je kakav je. I brate super je, šta bi mi bez njega. Ima on tih svojih priča more. I svaki put nas razveseli, bez obzira šta smo neke čuli više stotina puta. Drag mi je dida, volila bi ja da se dida navija tako još godinama, pa šta ima veze da tu i tamo napravi koju scenu, svo zlo u tome.
Ne bi se mi sad imali čemu smijati.
A smih je najbitniji.
od PrimoštenPlus I.P.
Zadnji članci
