IZ ŽENSKOG LIBRA -Ka’se ča sije i sadi
Slični članci
Ad. 12) Ka’se ča sije i sadi
Prvo triba znati da se nijedan od poljskih radova prija nije počinja u petak, jer se virovalo (a bome i dandanas) da je to nesritni dan u šetemani.
Evo, počeću od sišlja do prosinca, ali neću van sve kazati, jerbo se vi unda nebi ništa pomučili, a brez muke nema nauke.
Unda vako:
U sišlju bi se počelo sa rizanjen loze kad nije užba (neće roditi ako se riže u užbi).
Polovicom sišlja počela bi zapanjica (za one koji neznaju ča je –prvo okopavanje loz), pa udri dokle se sve ne zapanji, zavisi koliko je ko ima veliko tršje. Ma borme znalo se zapanjivati i do po marča. Ako je lipo vrime znala se i usaditi koja loza, ako je di di koja falila.
Veljača –vrtuljača:“Veljača kuja, gora nego guja, primami cvit, privari svit.“
Unda se počima sijati i saditi povrće, pliti žito, ako je strada bob od leda, tribovalo ga je ponovo pobosti. Još se zapanjivalo. Pomalo počni čistiti i masline. U veljači je svaka žena u selu, ili ako je veće selo, u ulici, imala svoj dan, pa se virovalo: „Kakva žena takvi dan!“ Ma meni se čini da su u veljači svi dani nikako grni.!
Marač: gotova zapanjica, ako još imaš maslin, čisti ih, pilaj suho i ono visoko, jer ča nemoreš doseći ove godine, neš ni dogodine, a i ne valja stati za ništa. Udri unda pliti zide! Nedaj da reste svaka travurina! Bajan primošćenski seljak najljući je na mogoruš, ali jopet tovari ga volu! Gnjoji loze, si’ bižice i kumpir, ako nisi uspija u veljači.
I čuvaj se bure koja triba učiniti 7.,17.,i 27. marča, jer znadu učiniti i na led.
Aprija: kaže se: onakvo vrime kakvo je 4.4. biti će i 40 narednih dan, zatin još 10, pa još 10 dan.
Ne zaboravi posaditi pomidore, fažo, kukumare i drugo ča ti pade na pamet, a da bi valjalo poisti. U drugoj polovici aprila zenila je loza pa udri pliti, pa valja i sumporati, da ne bi bolešćina.
Maj: u maju si u polju povazdan, triba tršje zamlađivati, polivati, prija se bra raman, a sada ga nema, pa unda ništa, sumporavati, pa navrćati mlade loze, pa veživati im pruće, pa po travi ……..pa nikad kraja….
Lipanj: ako nisi sve završija u maju imaš sada vrimena, a čeka te i kupljenje boba, ako si ga stavija u zemlju, leće, žita. E da je samo skupiti nego tući, provijati, oprati i spremiti da ne dođu gagrice. A žito? Tribaš ga skupiti, svršći, provijati, prostojiti, slamu zbiti u stog da živo ima ča isti. Blago van mladima kad se to više ne radi!
Srpanj: ako si sve posle završija i nemaš ča raditi lipo hodi krčati novo tršje. Kažu da se od 20 do kraja miseca nije išlo u tršje ni diralo loze da se grožđe ne popari. Bolje virovati nego šćetu napraviti!
Agušt: Imaš li još force, možeš krčati, brzo posij zelje, ripu, rodakvu, unda beri i suši smokve. A ako ti ostne vrimena možeš malo i oko loz čupati travu, a ne zaboravi i onu po zidima .
Šetembar: spremaj suđe da bi počeja trgati. Nek je lipo zamočeno. Uredi konobu i potrgaj grožđe i učini dobro vino, pa ga pritoči i nemoj puno piti da nebi počeja baljezgati gluposti.
Otobar: kad si spremija vino, odma se baci na gnjojenje, sijanje sočiva i žita. I spremaj se za branje maslin.
Studeni: Beri masline cili misec, ako ih imaš, ako ne, pomoži drugima. Govori se : „Mrtvi dan – skale van!“
Prosinac: Nastavi brati, oli pomozi drugima da završu brati masline, šćeta da ostanu. Učini ulje na makinjan i spemi ga u kamenice, ili po modernu u šta oćeš. A unda se baci na skupljanje i pilanje drv za grijati se o’ blagin danima. Ako se griješ na ništo drugo, valjaće ti drva za komin, ako ni to nemaš, a valjaće za ispeći bokun mesa ili ribe. Svakako spremi teke drv, da ti se nađe.